Prema procenama lingvista danas u svetu imamo više od 7000 jezika. Lingvisti takođe procenjuju da će se do kraja XXI veka taj broj smanjiti za 50%, a po nekim procenama čak i do 90%. Danas ⅔ svetske populacije kao svoj maternji jezik koristi neki od 12 najpopularnijih jezika.

Proces globalizacije doveo je do sve veće popularnosti ovih jezika, dok su mali jezici zapostavljeni, bivaju istisnuti iz obrazovnog sistema i postaju “beskorisni”. Ljudi ih sve manje koriste u govoru što vremenom dovodi do njihovog izumiranja. 

Izumiranje jezika i izumiranje biljnih i životinjskih vrsta identično je. U oba slučaja uzrok problema je čovek, ali on je i neko ko može rešiti taj problem.

Možda nećete moći da sačuvate belog nosoroga iz udobnosti svoga doma, ali sigurno ćete moći da sprečite izumiranje nekog ugroženog jezika. Potrebna vam je volja ali i svest o tome zašto je dobro učiti jezike koji nisu među najpopularnijima. Pitali smo iskusnog lingvistu i poliglotu da nam kaže nešto više o ovome.

Karlos Estevez poliglota i lingvista iz Meksiko Sitija, otkrio mi je 5 razloga zbog kojih je učenje malih jezika postalo njegova opsesija. Karlos nam prenosi deo svoje priče kako je uopšte došao na ideju da uči male jezike:

Ništa se ne dešava slučajno

Dok sam se vraćao sa posla razmišljao sam šta ću jesti za ručak. S obzirom da sam živeo sam, nisam mogao da gubim vreme na pripremanje hrane. Svratio sam u obližnju pekaru i kupio dve kifle.

Nastavio sam dalje niz ulicu. Miris vrućih kifli pratio je pas lutalica koga sam primetio tek pred ulazom zgrade u kojoj sam živeo. Zastao sam, okrenuo se i pogledao ga. 

Njegov pogled molio me je da mu dam bar malo hrane, koliko da preživi dok ne nađe još. Rebra koja su mu se ocrtavala preko kože naterala su me da mu dam celu jednu kiflu. U znak zahvalnosti vrteo je repom ukrug. Bio sam na ivici suza, ali me je hranio osećaj da sam nekome pomogao da preživi.

Ušao sam u stan, ali mi nije bilo uopšte do hrane. Želeo sam da skrenem misli tako što sam se odmah posvetio svakodnevnoj rutini - učenju nemačkog. Dok sam učio, non stop sam razmišljao o onome što mi se desilo. 

Dok je na TV-u išla emisija na Nacionalnoj geografiji o ugroženosti polarnog medveda, kome nikako nisam mogao da pomognem, postao sam svestan koliko stvari na ovom svetu zavisi od samog čoveka. Na neke možemo da utičemo i promenimo ih, na neke ne. 

Tad mi je samo nešto kliknulo u glavi. Prvi put sam to povezao sa jezicima koji su pred izumiranjem i koji će jednog dana nestati. Znao sam da sam na stotine kilometara udaljen od oblasti u kojima se oni govore, ali tehnologija i internet dali su mi mogućnost da utičem na očuvanje malih jezika, kad već ne mogu da dam kiflu onom polarnom medvedu i pomognem mu da preživi.  

Počeo sam da istražujem po internetu o jezicima koji izumiru i zaprepastio se kad sam video koliko ih je. Postao sam svestan šta sve čovečanstvo gubi kada samo jedan jezik izumre.

To me je motivisalo i evo već neko vreme učim Maorski i Scottish Gaelic. Postajem zavisnik od učenja jezika koji ne pripadaju istoj jezičkoj porodici. Jer mi je tako učenje svakog novog jezika mnogo izazovnije. 

Sada sam motivisaniji, pošto znam koliki doprinos dajem čovečanstvu. Hoću sa vama da podelim par razloga zbog čega i vi treba da učite male jezike:

1. Čuvate svetsku kulturnu baštinu

Kao u primeru polarnog medveda, ako jedna životinjska vrsta izumre, to za sobom vuče niz drugih problema što dovodi do narušavanja celokupnog ekosistema. Slično je i sa jezicima.

Kada neki jezik izumre, ne nestane samo on, već se gubi čitava kultura i istorija jednog naroda. Viševekovno kulturno nasleđe prestaje da postoji. Poezija, pesme, mitovi, zapisi o obredima i običajima - sve nestaje.

Kako godine odmiču, jako je teško tumačiti i dešifrovati zapise na izumrlim jezicima, pod pretpostavkom da su oni negde dokumentovani. Ukolilko nisu, utom gore, kao da nikada nisu ni postojali.

Setite se samo koliko ste puta čuli kad ljudi kažu da uče starogrčki jezik kako bi čitali dela antičkih filozofa napisana u originalu. Čitanje dela napisanih u originalu može vam pružiti verodostojniji prikaz od bilo kog prevoda na maternji jezik. 

Jedan od najboljih primera je prikaz kineske filozofske misli. Ko hoće ozbiljno da je tumači mora dobro da nauči kineski, jer je jako teško preneti originalne misli Lao Cea i drugih kineskih filozofa, prevodom na bilo koji drugi jezik.

Uzmite primer Šekspirovih dela pisanih na engleskom jeziku. Znamo da je engleski najdominantniji svetski jezik i da se lako prevodi na druge jezike, pa čak i pored toga ljudi žele da čitaju Šekspira u originalu. Razlog tome je da nijedan prevod nije toliko verodostojan. Zamislite kako je tek u slučaju jezika sa svega nekoliko stotina govornika.

2. Lična satisfakcija

Lična satisfakcija - na prvi pogled zanemarljiv razlog, ali verujte, nije baš tako. Zamislite kakav je osećaj Useina Bolta kada zna da samo on od 8 milijardi ljudi može za 9,58 sekundi da istrči 100m. Neverovatan osećaj, zar ne.

Zamislite sada osećaj kada znate jezik koji od 8 milijardi ljudi govori vas nekoliko. Znate nešto što ceo svet ne zna. Sada će mnogi reći da ovo nije dobro poređenje, jer Bolt živi od svog trčanja, a znanje jezika koji je pred izumiranjem ne donosi nikakvu zaradu. Polako, pokazaću vam da to nije baš tako. 

Ono što hoću još da pomenem jeste osećaj superiornosti koji pruža znanje drevnih jezika, poput starogrčkog ili latinskog. To su jezici kojima su govorile drevne civilizacije, a koji se danas koriste u nauci. Oni koji ih znaju mogu tumačiti originalna dela velikih umova. I u ovom slučaju znate nešto što velika većina ne zna.

3. Bolje razumevanje kulture svog jezika i naroda

Verovatno se pitate kako je ovo moguće? Kako će mi učenje nekog malog jezika pomoći da bolje razumem kulturu svog jezika i naroda. Istina se krije u ‘obrnutoj psihologiji’.

Što više vremena posvećujete učenju malog jezika, to se više upoznajete sa kulturom izvornih govornika. Tad obrnuta psihologija stupa na snagu. Budite sigurni da će vam se u jednom trenutku probuditi želja da isto tako upoznate jezik i kulturu svog naroda. 

Kad sam počeo da učim Maorski i Škotski Gaelic upoznao sam se sa kulturom njihovih naroda. To je za mene bilo nešto novo što mi se jako dopalo. Potpuno spontano poželeo sam da što bolje naučim i svoj maternji jezik - španski. Pored toga, doneo sam odluku da putujem po Meksiku i upoznam se sa kulturnim znamenitostima svoje zemlje. 

Prvi put sam sa svojih 29 godina posetio Čičen Icu, sedište drevnog carstva Maja. Oduševio sam se kako izgleda uživo. Bio sam ljut na sebe što se ranije nisam zainteresovao za jezik i kulturu svog naroda.

4. Učenje ugroženog jezika isto je kao i učenje bilo kog drugog jezika

Mnogi se sa ovom tvrdnjom neće složiti. Ljudi su navikli da uče jezike iz iste jezičke porodice iz koje je i njihov maternji. Najveći problem kod učenja jezika iz različitih jezičkih porodica su potpuno nepoznata gramatika i vokabular. Dobar primer toga je Inupiaq jezik. To je jezik koji nema apsolutno nikakvih zajedničkih tačaka sa engleskim, pa samim tim se njegovo učenje smatra zastrašujućim.

Međutim nije baš tako. Suština je u tome šta vas motiviše i koliko ozbiljne ciljeve postavljate. Pomenuli smo Usaina Bolta. Mislite da je njemu bilo lako da bude najbolji među 8 milijardi ljudi. Njegova motivacija, istrajnost i vredan rad, omogućili su mu to. 

Ako mislite da je bilo koji jezik moguće naučiti preko noći, onda očigledno imate pogrešno postavljene ciljeve i nerealna očekivanja. Da biste bili među malim brojem ljudi koji znaju nešto što drugi ne znaju, morate mnogo više da se trudite, pa će i rezultat biti daleko isplativiji. Tu dolazimo do još jedne bitne stavke, a to je da učenje malih jezika može biti i profitabilno.

5. Učenje malih jezika može biti profitabilno

Većina ljudi prilikom izbora jezika za učenje uzima u obzir koliko im je taj jezik praktično primenjiv, da li im može obezbediti dodatni posao i povećati mesečni budžet ili napredak u karijeri. 

Zato mnogi izbegavaju male jezike, a pogotovo jezike koji su pred izumiranjem, smatrajući da su “beskorisni”, da ih praktično ne mogu primeniti i da samo uzalud troše vreme učeći ih. Međutim, to su samo predrasude.

Guillaume Leduey, francuski tinejdžer, koristeći materijale Alaska Native Language Center naučio je tečno da govori Eyak - jezik čiji je poslednji govornik umro 2008. godine. Guillaume prethodno nije poznavao jezik kao ni kulturu naroda koji ga je govorio. Sada radi kao lingvista na oživljavanju jezika u južnoj i centralnoj Aljasci.

Hebrejski i Havajski su jezici koji su se smatrali izumrlima, a koji su kasnije “oživljeni”. Oni koji su ih znali učestvovali su u njihovom “oživljavanju”. Zasluge što danas imamo nekoliko miliona govornika hebrejskog, pripadaju malom broju ljudi. Tako da zasluge za oživljavanje nekog drugog jezika koji je pred izumiranjem, sutra možete odneti i vi. 

Složićemo se da su mogućnosti koje znanje ovih jezika pruža malo specifičnije u odnosu na znanje široko rasprostranjenih jezika, ali ako dovoljno dobro poznajete neki mali jezik, možete ga dokumentovati ovde ili predavati ga zainteresovanim učenicima.

Vidimo da je danas učenje ugroženih jezika lakše nego ikada ranije. Mnogi misle da je širenje tehnologije pogubno za male jezike, jer ona pruža prodor globalizacije, koja jede pred sobom male jezike. 

Ali postoji i druga strana medalje. Širenje tehnologije dovodi do toga da resursi malih jezika postanu dostupni ljudima koji su na hiljade kilometara udaljeni od izvornih govornika. 

Veći protok informacija dovodi do buđenja svesti o očuvanju malih jezika i omogućava da se ljudi lakše organizuju. Razne platforme i forumi okupljaju istomišljenike koji mogu međusobno komunicirati i deliti materijale o jezicima, bez obzira što su hiljadama kilometara udaljeni jedni od drugih. 

Ako planirate ozbiljno da se posvetite učenju jezika koji su pred izumiranjem, ne počinjite sutra, počnite već danas jer dok odlažete znajte da neki jezici koje planirate da učite možda već sutra budu među izumrlima. 

Koji su sve jezici ugroženi i da li je možda vaš jezik među ugroženima, pogledajte na Uneskovom atlasu ugroženih jezika.